О Сонти и Сонћанима

Сонта је село у западнобачком округу, у општини Апатин. Смештена недалеко од граничног прелаза Богојево.

Као типично војвођанско место богата је разним културама, народима и народностима, ушушкана у изузетно повољан географски предео.

Према неким подацима, Сонта се први пут спомиње под именом Зунд 1173. године.

Према последњем попису становништва, који је био 2011. године, Сонта је имала 4331 становника. Статистички подаци показују да су Хрвати односно Шокци процентуално најбројнији, а одмах за њима Срби.

У Сонти сада постоје вртић, основна школа, амбуланта, две цркве – православна и римокатоличка. И поред све мањег броја становника сонћани се труде да очувају богату традицију и да не мањка спортских и културних дешавања.

Фото: Мате Шокац

 Дешавања


Грожђебал

Туристичка манифестација поводом завршетка бербе грожђа обележава се већ 79. годину заредом. Најстарија је манифестација у општини Апатин, а према речима многих је и једна од најстаријих у Војводини. У оквиру Грожђебала организује се изложба ручних радова, наступају разне фолклорне групе, а посебно је занимљив дефиле окићених фијакера и сеоских кола где су људи обучени у шокачке народне ношње и обавезно праћени старим песмама – бећарцима који воде ка симболичном венчању кнеза и кнегиње.

Кирбај

Кирбај је стара сеоска слава Сонте која се обележава 10. августа на католички празник Свети Ловро. Први викенд након тог датума обележен је за праву сеоску прославу када сонћани могу да се разоноде на вашару, рингишпилу а ноћни живот посебно је активан.

Пилићијада

По угледу на апатинске Рибарске вечери, у летњем периоду у Сонти се организује и такмичење у кувању пилећег паприкаша. Пилићијада се одржава већ десетак година а такође је изузетно посећена јер је у термину годишњих одмора па се и сонћани из дијаспоре окупљају и друже уз кување и такмичење.

Фестивал Недеља позоришта

Релативно млад фестивал који се одржава сада већ шест година заредом сонћанима пружа могућност да коначно могу да уживају у представама. Неке представе су намењене деци, неке одраслима, а неке немају узрасне границе. До сада су на фестивал долазили гости из целе Војводине, из других делова Србије, а били су и гости из Бијељине, БИХ. Овај фестивал има озбиљан потенцијал да постане једно од главних обележја Сонте, а организује га Центар за културу и образовање Сонта.

Срце Исусово

Такође везано за римокатолички празник који се обележава крајем јуна дуги низ година, на сличан, али мање интензиван начин, као Кирбај.

Сви свети

Или како се у Сонти каже Сисвете, хришћански је празник када се славе сви свеци. У православним црквама се овај празник обележава прве недеље по Духовима, а католици га обележавају 1. новембра. Сви становници Сонте, вероватно поведени већинским католичким верницима, 1. новембра обележавају овај празник када се традиционално обилазе гробови блиских покојника. Иако људи гробље посећују током целог дана, већином се одлази предвече јер је оно тада осветљено упаљеним свећама и лампионима што даје посебну слику које је специфична за тај дан. Овакво обележавање овог празника почело је тек у 20. веку.

 

Сонћанске занимљивости


Тета Невенкин бирцуз

Оно што је посебно занимљиво за Сонту јесте што је дом најстарије кафане у Војводини. Домаћин прве православне фамилије у Сонти, Милан Бачић, давне 1924. године отворио је кафану „Бачка“. Она од тада ради без дана паузе, а у томе је нису спречили ни ратови који су се одвијали.

Вајндлеров дворац

Представља непокретно културно добро као споменик културе. Овај леткњиковац је крајем 19. века изградио велепоседник Вендл Мор, који је, након првог светског рата одлучио да напусти Сонту, а овај посед прода Балинту Фернбаху. Летњиковац је приземна грађевина намењена за породични одмор. Данас ову вилу користи администрација пољопривредног добра Млади Борац, налази се у добром стању а његов парк се уредно одржава.

Најстарији сачуван симбол неког места у Бачкој – Сонћански печат

У архивским документима се Сонта спомиње још од 12. века, а налазила се у близини старе тврђаве која је постојала још у време словенске превласти у Панонској низији. Старо словенско име ове тврђаве је било Савница, а тврђава и насеље су 1206. године записани као Соунцха од чега је временом настало име Сонта.
Сонта је до 14. века представљала значајну луку крај Дунава, а њен географски положај се мењао годинама јер су становници били принуђени да се селе по пар километара даље од обале због обилних поплава које су се дешавале.
Документ који је сачуван у Државном архиву Мађарске написан 18. октобра 1464. године, којим власти трговишта Сонте пресуђују у спору о наслеђу имовине сонћанског трговца Петра који је сву имовину оставио супрузи и деци. Спорно је било што је и његов брат желео део имовине, али пошто је доказано да је Петар стекао сву имовину, а не наследио од оца, захтев брата био је одбијен.
Овај документ не би био занимљив да на њему није сачуван висећи печат трговишта Сонте. Печат је округао, и има симбол велике рибе изнад које се назиру људске фигуре. Натпис је био кружни и тешко је читљив али се претпоставља да пише „Печат трговишта Сонта“ односно „Сигиллум оппидум Зонд“. Овај печат је једини сачувани печат неког Бачког насеља из средњег века.

Римокатоличка црква

Римокатоличка црква „Свети Ловро“ саграђена је још у 19.веку у неоготском стилу. Постоје и подаци о помињању ове цркве 1383. године, а у једној књизи која је објављена 1984. године пише да је сонћанска црква из 14. века носила назив Санцтае Мариае. Црква у Сонти осликана је први пут 1934/5 године. Олтарна слика приказује мучење светог Ловре која је насликана у тамним тоновима. Назире се пламен испод тела свеца, а сама слика одаје утисак вечног бола мученика који је живот дао за своју веру. Извори цркве кажу да је слика веома стара и да је њено порекло из старог самостана који се налазио уз првобитну Сонту на Дунаву. Такође се говори да постоје још само две такве слике на свету – једна у музеју у Лондону, а друга у музеју у самом Ватикану.
Свети Ловро је, иначе, постао ђакон, и према служби управљао је црквеним благо и бринуо о сиромашнима. Према легенди, међу благом био је и свети грал, калеж из ког је Исус Христ пио на Последњој вечери. Он је свети грал послао у Шпанију, а данас се чува у Валенсији.
Свети Ловро се сматра и заштитником књижара јер је био један од првих архиватора у цркви. Такође се сматра и заштитником кувара, месара и комичара због своје изјаве која је настала у тренутку мучења на ломачи – „Ова страна је готова, окрените ме и загризите!“ („Ассум ест, инqуит, верса ет мандуца.“).
Један је од најпознатијих светаца јер га славе и агликанти, лутеранти и православци. Занимљиво је и да се „киша метеора“ (Перзеиди), дешава отприлике у време дана његовог спомена у августу, назива и „сузе Св. Ловре“.

Километарска слика Дунава

Ова слика обишла је већину Европе обзиром на многа медијска извештавања о њој. Сонћанска сликарка Ана Тудор насликала је многе слике, али је ова слика привукла највише пажње. „Дунав је живот, и све што живи уз Дунав дише крај те воде на исти начин. Пролази кроз разне земље, али Дунав је свугде Дунав.“рекла је Ана која је желела да се Сонта по нечем прочује, а Дунав је најбољи за то. Огромна је љубав сонћана према Дунаву, а и Анина мотивација да слику заврши иако јој је било потребно нешто више од годину дана. Цела Анина кућа у Сонти претворена је у галерију. Како би се слика завршила, помогли су Град Хвар, град у коме Ана живи, КПЗХ „Шокадија“ из Сонте и помоћу донација немачке организације за заштиту дивљих животиња АЊП која је Ани донирала боје и платно. Слика је рађена акрилним бојама на платну.

Павка Домић – „Од срца к срцу“

Павка је још од ране младости волела да пише песме, али није их дуго показивала никоме. Међу првима су неке њене песме чуле пријатељице и тадашњи жупник влч. Жељко Аугустинов који ју је посебно бодрио и говорио јој да је то дар од Бога. Све песме писане су старим шокачким наречјем, а на овај начин остаће генерацијама које тек долазе. Павка је у једном интервјуу истакла да је финансирање књиге омогућила њена унука Емина и да јој је то најдражи рођендански поклон икада.

Ружа Силађев

Ружа Силађев, рођена 1949. године, је до сада издала чак три књиге, а све су посвећене сонћанима, шокачкој традицији и неким давним успоменама које су уписане како би се сачувале од заборава. Називи њених књига су „Дивани из Сонте“, „Шокица приповида“ и „Сонта у сјећањима Шокачким“.
Након представљања прве књиге у Сонти истакнуто је да она има историјски значај за Шокце са ове стране Дунава јер је прва објављена књига у Војводини написана шокачком икавицом.
Ове године (2020.) Ружа је добила награду Иван Антуновић. То је награда која се додељује људима који на разне начине шире културу хрватског народа буњевачког рода.

Фото: Мате Шокац